О дивног ли јунског јутра у Кливленду! Слава Богу, Саборна црква Светог Саве обукла се у своје нове скуте и раширених врата и руку дочекала своје парохијане у Недељу свих Светих. Заблистао је дуго очекивани нови под одишући љепотом. Уистину, Господ награђује љубав и стрпљење Свог народа и заузврат дарује плодове чија вриједност нема цијену.
Као да се и сва природа радовала са нама. Сунце је сијало пуним сјајем, благи повјетарац је лагано њихао оближње крошње дрвећа, а птичице су пјевале пуним гласом поздрављајући сваког на улазу у цркву. Радост се осјећала у ваздуху. Поштујући правила дата због тренутне пандемије, народ је уз одстојање улазио, једва чекајући да виде једни друге након толико времена и да виде какви су резултати вишемјесечних радова. Чули су се уздаси одушевљења и видјели осмјеси на лицима. Дизајн пристаје као саливен уз наш иконостас и цијелу унутрашњост. Као да је дошао на своје мјесто гдје и припада, у загрљај нашег лијепог храма.
Света Литургија, уз пратњу црквених звона, имала је дејство мелема за душе присутног вјерног народа. Осјећај који је Свети Јован Кронштански пренио из свог топлог срца и уписао у вјечност својим ријечима: “О, храме свети, како је добро, слатко молити се у теби! Јер гдје је пламена молитва, ако не међу твојим зидовима, пред престолом Божијим и пред лицем Онога Који на њему сједи! Заиста се душа топи од умиљења молитвеног, и сузе теку низ образе као вода. Слатко је молити се за све.”
У својој бесједи, отац Драгослав је, осврћући се на данашње Јеванђеље и Недељу свих Светих, рекао како је сваком дато да буде потенцијални светитељ и колико је битно да сви ми увијек и у сваком тренутку идемо за Христом да бисмо једног дана ушли у Царство Божије. Дијелећи и сам своју радост због данашњег дана, сусрета и обновљеног пода, позвао је све нас да се, свако почевши од себе, духовно обновимо у својој молитви, дјелима љубави према Богу и љубави једних према другима.
Сандра Зечевић
Као да се и сва природа радовала са нама. Сунце је сијало пуним сјајем, благи повјетарац је лагано њихао оближње крошње дрвећа, а птичице су пјевале пуним гласом поздрављајући сваког на улазу у цркву. Радост се осјећала у ваздуху. Поштујући правила дата због тренутне пандемије, народ је уз одстојање улазио, једва чекајући да виде једни друге након толико времена и да виде какви су резултати вишемјесечних радова. Чули су се уздаси одушевљења и видјели осмјеси на лицима. Дизајн пристаје као саливен уз наш иконостас и цијелу унутрашњост. Као да је дошао на своје мјесто гдје и припада, у загрљај нашег лијепог храма.
Света Литургија, уз пратњу црквених звона, имала је дејство мелема за душе присутног вјерног народа. Осјећај који је Свети Јован Кронштански пренио из свог топлог срца и уписао у вјечност својим ријечима: “О, храме свети, како је добро, слатко молити се у теби! Јер гдје је пламена молитва, ако не међу твојим зидовима, пред престолом Божијим и пред лицем Онога Који на њему сједи! Заиста се душа топи од умиљења молитвеног, и сузе теку низ образе као вода. Слатко је молити се за све.”
У својој бесједи, отац Драгослав је, осврћући се на данашње Јеванђеље и Недељу свих Светих, рекао како је сваком дато да буде потенцијални светитељ и колико је битно да сви ми увијек и у сваком тренутку идемо за Христом да бисмо једног дана ушли у Царство Божије. Дијелећи и сам своју радост због данашњег дана, сусрета и обновљеног пода, позвао је све нас да се, свако почевши од себе, духовно обновимо у својој молитви, дјелима љубави према Богу и љубави једних према другима.
Сандра Зечевић